Pi­še: Če­do­mir An­tić


Bra­vo, Đu­ka­no­vi­ću! Sva­ka čast! Po­sle sa­mo dva­de­set da­na mir­nih pro­te­sta, ko­ji zah­ti­je­va­ju sa­mo ono što Va­ša vlast, na­vod­no već po­štu­je, po­sla­li ste ba­ti­na­še da pre­bi­ja­ju mir­ne gra­đa­ne, na­rod­ne po­sla­ni­ke... Đu­ka­no­vi­ću, JU­NA­ČI­NO! Pa Vaš po­li­tič­ki ro­di­telj, etič­ki men­tor i ne­pre­va­zi­đe­ni uzor Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić je 1992. du­že tr­pio na­rod­no ne­za­do­volj­stvo. Sr­bi­ja je ta­da bi­la u ra­tu, pod naj­te­žim sank­ci­ja­ma ko­je su na­met­nu­te jed­noj evrop­skoj dr­ža­vi u 20. vi­je­ku, pri­mi­la je već bi­la ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da prog­na­ni­ka, Mi­lo­še­vić se u vri­je­me Vi­dov­dan­skog sa­bo­ra bo­rio ne sa­mo za vlast, već i za ži­vot. Opo­zi­ci­o­ni ak­ti­vi­sti već su di­je­li­li cr­nom bo­jom uokvi­re­nu ob­ja­vu o nje­go­voj lič­noj, bi­o­loškoj smr­ti. I ni­je po­slao po­li­ci­ju na na­rod! Če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je je po­slao, ali tek po­što smo pro­te­sto­va­li pu­nih mje­sec da­na... Đu­ka­no­vi­ću, Vi ste fe­no­men: ve­ći ste evro­pe­jac od Ga­da­fi­ja i ma­nji de­mo­kra­ta Mi­lo­še­vi­ća. Va­ma je mje­sto u mu­ze­ju, a ne u Pod­go­ri­ci gdje bi Vas mo­gli ošte­ti­ti, dr­ža­ti iz­van for­ma­li­na i bi­lo ka­kvih iz­gle­da da će Vas ne­ke bu­du­će ge­ne­ra­ci­je vi­dje­ti u pu­nom sja­ju...
Čak ni 1996. Mi­lo­še­vić ne bi po­slao po­li­ci­ju na na­rod da ni­je imao jed­nu pred­nost na ko­ju da­nas sa­mo i je­di­no ra­ču­na pre­stra­vlje­ni Đu­ka­no­vić. Po­dr­ža­va­li su ga, na­ime oni ame­rič­ki i evrop­ski po­li­ti­ča­ri ko­ji su za­du­že­ni za sit­ne ti­ra­ne i ma­ni­ja­kal­ne dik­ta­to­re. Me­đu­tim, ni ta­da Mi­lo­še­vi­će­vi pan­du­ri ni­su tu­kli pot­pred­sjed­ni­ke skup­šti­ne, po­sla­ni­ke, vla­di­ke...
Ka­kav je to strah ko­ji mo­ri Đu­ka­no­vi­ća, nje­go­ve sa­u­če­sni­ke i kri­mi­nal­ne iz­vr­ši­o­ce? Ni­su ži­vot­no ugro­že­ni. Ni ma­te­ri­jal­no. Ame­ri­kan­ci ne iz­da­ju svo­je pri­ja­te­lje. Ma­da, da li je to uvi­jek ta­ko? Po­gla­vi­ce ko­je su če­sto mi­je­nja­le stra­nu ni­su baš si­gur­ne. Sa­mo tre­ba po­mi­sli­ti na sve ame­rič­ke pri­ja­te­lje Đu­ka­no­vi­će­vog ka­li­bra – od Pi­no­čea... do Hu­se­i­na i Ra­ba­ni­ja... Sreć­ni su oni ko­ji su ži­vi, pre­sreć­ni ko­ji su na slo­bo­di... Za­do­vo­ljan ni­je ni­ko od njih.
Za­što bi ta­ko bi­lo sa Đu­ka­no­vi­ćem? Za­to što do­bi­ja sve iz­bo­re? Ne bi se re­klo, po­što u po­sled­nje vri­je­me iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri ni­su re­gu­lar­ni. Da je sve ure­du i da je spo­ko­jan u svo­joj sa­te­lit­skoj, po do­sto­jan­stvu bez­ma­lo kvi­slin­škoj per­spek­ti­vi, ne bi si­jao mr­žnju i raz­dor, ma­nuo bi se po­vi­ke na no­vi­na­re, obes­pra­vlji­va­nja cr­kve, pro­go­na opo­zi­ci­je, ba­ti­na­nja na­rod­nih po­sla­ni­ka...
Sa­da je vri­je­me da se gra­đa­ni Cr­ne Go­re opre­di­je­le – ho­će li do­zvo­li­ti da ih je­dan na­sil­nič­ki, be­za­ko­ni re­žim po­ni­ža­va, ho­će li tr­pje­ti da jed­na se­bič­na i is­kva­re­na vlast i da­lje ru­ši dr­ža­vu? Ti­ra­ni i na­sil­ni­ci uvi­jek za­vr­še ona­ko ka­ko su po­če­li. Čak i Đu­ka­no­vi­ćev po­li­tič­ki djed Jo­sip Broz na kra­ju je ži­vot­no mar­gi­na­li­zo­van, sve­den na star­ca ko­ga mno­go po­štu­ju i ni­šta ne pi­ta­ju, a ču­va­ju ga čak i od na­si­lja ro­đe­ne že­ne... Ali Đu­ka­no­vić je pre­mlad do­šao na du­žnost lo­ka­lnog ti­ra­ni­na. Da sam na nje­go­vom mje­stu tra­žio bih me­đu­na­rod­ni sud sa pri­tvo­rom u ko­me je kom­for na vi­si­ni od bar tri zvje­zdi­ce. Cr­na Go­ra ko­ju osta­vlja ne pru­ža na­du u rav­no­prav­nost ka­da ste obi­čan gra­đa­nin. I ho­tel ‘’She­ve­nin­gen’’ B ka­te­go­ri­je bo­lji je od ku­će u ne­koj ne­do­đi­ji oda­kle ne­ma eks­tra­di­ci­je ili, još go­re, ne­kog ran­ča u sred­njim dr­ža­va­ma SAD ko­ji po­sje­ću­ju sa­mo ura­ga­ni.
Sa­da, kad je Đu­ka­no­vić po­ka­zao naj­ve­ću sla­bost u če­tvrt vi­je­ka du­goj ka­ri­je­ri, tre­nu­tak je da svi oni ko­ji­ma je sta­lo do slo­bo­de ne od­u­sta­nu. Ja­sno je da ne­će bi­ti po­dr­ške ve­li­kih de­mo­krat­skih dr­ža­va, ali što na­rod bu­de upor­ni­ji sve će je ma­nje ima­ti i Đu­ka­no­vić. Ne­će do­ći pla­će­ni­ci iz Be­o­gra­da da glu­me ne­na­sil­ni ot­por, ali sa­mo bi vas bru­ka­li. Vri­je­me je da iz­dr­ži­te do kra­ja. Ja­sni i pre­ci­zni za­htje­vi. Sva­ko­dnev­ni pro­te­sti - sva­ki put dru­ga­či­ji. Mi smo, ukup­no uzev­ši, za­kru­ži­li či­ta­vu jed­nu go­di­nu sva­ko­dnev­nog pro­te­sto­va­nja to­kom tri­na­est go­di­na vla­sti Đu­ka­no­vi­će­vog biv­šeg pa­tro­na. Vri­je­me je za pro­te­ste auto­mo­bi­la, ko­ji će vo­zi­ti po­la­ko is­pred vla­di­nih zgra­da i do­vo­di­ti do ko­lap­sa sa­o­bra­ća­ja. Za ob­ja­vlji­va­nje svih te­le­fon­skih bro­je­va (slu­žbe­nih i mo­bil­nih) dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra i nji­ho­vo blo­ki­ra­nje to­kom či­ta­vog da­na. Za šet­nje hi­lja­da gra­đa­na ka pa­la­ta­ma i re­zi­den­ci­ja­ma cr­no­gor­skih po­li­tič­kih oli­gar­ha. Sa­da je čas za plan­sku blo­ka­du sa­o­bra­ća­ja. Stu­dent­ski pro­test, ko­ji će do­ve­sti cr­no­gor­ske uni­ver­zi­te­te u istu ra­van sa lu­ča­ma slo­bo­de i ba­sti­o­ni­ma evrop­ske de­mo­kra­ti­je ka­kvi su Sor­bo­na, Uni­ver­zi­tet u Ber­li­nu, Be­o­grad­ski uni­ver­zi­tet... Re­žim ko­ji na vlast do­šao u na­rod­nom bun­tu tre­ba su­o­či­ti sa isti­nom. On ni­je „Na­rod“. Na­rod je na uli­ci.
Sa­mo bu­di­te upor­ni i smje­li. Ve­li­ki ju­žno­a­me­rič­ki pi­sac odav­no je pri­mi­je­tio ka­ko je si­la po­sled­nje uto­či­šte sla­bog. Sa­mo na­pri­jed: „Pod­go­ri­ca je svi­jet“. Cr­na Go­ra će bi­ti slo­bod­na i de­mo­krat­ska.
(Autor je isto­ri­čar i
do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)